Goribor, kultni bend iz Bora ovog petka stiže u Kocku sa svojom mješavinom trip hopa i bluesa, godinu dana nakon hvaljenog dvostrukog albuma «Evo je banja». Goribor su sredinom 90-ih osnovali Aleksandar Stojković, Željko Ljubić–Pity i Predrag Marković – Peđa. Prvo diskografski istup napravili su na desetom izdanju kompilacije ˝Bombardiranje New Yorka˝ u izdanju indie etikete Slušaj najglasnije. Široj javnosti su se predstavili 2006. godine nastupom na pulskom Art & Music festivalu, no u vrlo kratkom vremenu su se iz underground benda prometnuli u jedan od najhvaljenijih glazbenika s ovog područja. O bendu, nastupu u Kocki i mnogim drugim stvarima razgovarali smo s gitaristom i osnivačem benda Željkom Ljubićem- Pityem.
Prije par dana imali ste dva koncerta u Vintage industrial baru u Zagrebu. Iako je u planu bio jedan koncert, budući da su karte za prvi bile rasprodane, zakazan je i drugi. Kakvi su dojmovi s koncerata?
Pt: Bilo je sjajno zaista. Prvi dan je bio rasprodat ali moram priznati da se nismo nadali da će biti puno i naredne večeri. Publika je bila sjajna kao i uvek u Zagrebu. Uostalom videćete kad izadje DVD.
Snimke s tih nastupa bi se trebale pojaviti na ”live” albumu. Hoće li uz DVD format i CD izdanje, izaći i vinil?
Pt: Trenutno smo u pregovorima sa Dancing Bear-om da se napravi prvo cd i dvd, a kasnije verovatno i vinil izdanje…Ali otom potom,imamo sada puno posla da sve to sredimo.
Bend je osnovan 1996. godine u Boru. Od početka ste stvarali autorsku muziku, Iskočili ste kao nekonvencionalan bend u čijim se stihovima I glazbi može pronaći zbilja svatko tko hajde da to kažemo tako,poznaje sebe i svoje strahove.
Pt: Da,krenuli smo mi i nesto ranije,kao srednjoškolci ali 1996.godine nakon Aleksandrovog povratka iz Engleske počeli smo te stvari i da snimamo. Mislim da jedino autorskim radom možeš da napreduješ kada je u pitanju popularna muzika. Mi nikada nismo skidali tudje stvari, niti obradjivali nečije pesme. Meni lično to nema mnogo smisla. Trudim se da i u školi koju vodim sa prijateljem u Nišu deci prenesem da je najbitnije imati svoj izraz. Neki od klinaca su već krenuli da rade na svojim pesmama i izuzetno mi je drago zbog toga. Ne kažem da današnji klinci ne trebaju da skidaju omiljene autore, samo da malo više pažnje posvete stvaranju svoje muzike. Tako će i spoznati sebe, a samim tim i strahove. Nas su prepoznali jer trajemo dugo, bavimo se ovim više od dvadeset godina,proživeli smo sve te pesme.
Prošlo je dosta vremena od prve svirke na Art&Music festivalu u Puli, danas su stvari za bend mnogo ozbiljnije, osjeća se da se postava benda ustalila, a publika u Hrvatskoj je sve brojnija. Koliko to znači nekoć nepoznatom bendu Iz Istočne Srbije, javlja li se strah od upadanja u rutinu?
Pt: Jeste,mi smo u ovoj postavi već pune tri godine I to se,nadam se, oseća i na svirkama. Nama, iskreno, puno znači to što nam je publika sve brojnija. Mislim da ne razmišljamo puno o nekakvom strahu od rutine. A i sada je puno lakše,nismo više toliko nepoznati.
Nećemo govoriti o eventualnim utjecajima nastanak benda, niti vas uspoređivati s raznim glazbenicima kako to mnogi rade. Slušajući Goribor osjeti se nešto što nosite samo vi. Što je pokretačka snaga benda, kako je zapravo sve počelo?
Pt: Da, ima uticaja, ali je zvuk samo naš,dobro si to primetio. Danas, u moru bendova, jako je teško naći svoj izraz. Ustvari on se sam pojavi ako se dovoljno dugo baviš ovim. Stil se, ipak, gradi godinama. Nisam siguran šta nas tačno pokreće. I šta stoji iza te hemije koju stvaramo dok sviramo…
Nedavno je objavljen vaš novi singl ”Jureći ljubav”. Je li u planu skori izlazak drugog singla?
Pt: Mi smo krenuli lagano da radimo na novim stvarima. Imamo nekih desetak stvari na kojima treba raditi. Sada smo prilično aktivni što se tiče koncerata, pa ne stižemo da se potpuno posvetimo pesmama. Verovatno ćemo uskoro da krenemo i sa tim. Trenutno radimo i na novom spotu,tako da ide sve nekim svojim tokom.
Pojavile su se i priče o raspadu benda, no sve priče padaju u vodu kad vas publika vidi zajedno na bini, energija je još prisutna. Možemo li očekivati treći album i nastavak već provjerene suradnje s Edijem Cukerićem?
Pt: Ja stvarno ne znam odakle su krenule te priče o raspadu.Tačno je da svakom bendu treba malo pauze da se sabere,sredi. Mi ovo radimo takoreći, ceo svoj život i stvarno ne znam šta bi drugo u životu moglo da nas ispuni. Edi je deo benda, naravno da radimo i u buduće sa njim. Baš smo se, maločas čuli…
Budući da ste s Goriborom obišli više-manje cijelu regiju, koliko je sličnosti kad gledamo Bor i druge gradove istočne Srbije. Kakvo je vaše viđenje stanja u regiji?
Pt: Situacija je na žalost jako loša. Pritom ne mislim na Bor, koji je moram priznati zadnjih godina u zavidnijem položaju od Niša u kome živim već desetak godina. Ali nedostatak kulture se oseća u celoj Srbiji. Koliko će to da traje stvarno ne znam. Bojim se, još dugo. Na žalost, vrlo malo se i obraća pažnja na kulturu jer država ne funkcioniše nešto sjajno i na drugim poljima. Prosečan čovek u Nišu prima 200 eura ili mu kasni plata tri meseca. Mislim da je potpuno jasno o čemu pričam.
Poznato je da vas je na neki način u orbitu lansirao Zdenko Franjić koji vas je objavio za svoj label ”Slušaj najglasnije”… Viđate li se kako sa Zdenkom i imate li u planu još zajedničkih projekata poput Aleksandrove suradnje u Babiloncima, te možemo li očekivati još koji Pityev roman za “Bratstvo duša”?
Pt: Vidjamo se često moram priznati. Imali smo promociju knjige prošlog meseca u Borskoj biblioteci. Zdenko i ja nastupamo kao „Ekonomski Tehničari“. Babilonci su još uvek aktivni čini mi se, mada bez St-ja i mene. Moj novi roman „Kad tiganjci ujahnu“ izašao je pre par meseci za „Bratstvo duša“.
Nedavno je preminuo trubač Zoran Erkman – Zerkman, jedna od kultnih rock’n’roll ličnosti na ovim prostorima. Iako živimo u svijetu interneta i dostupnosti gomile informacija, imam dojam da čak i dobar dio mlađih generacija nema pojma tko je on. Misliš li da se premalo zna o ljudima kao što su on, Čavke, Fleka, Suba i dr.? Šta misliš da se može napraviti da takve veličine ne budu zaboravljene?
Pt: Današnji klinci odrastaju na drugoj vrsti muzike, pa su malobrojni oni koji su upoznati sa radom umetnika koji su ostavili trag u muzici na ovim prostorima. Sada je trend dodeljivanja imena ulica rok muzičarima. Ostaju i pesme, to je sasvim dovoljno.
Uskoro nastupate u klubu Kocka u Splitu. Ako se ne varam, ovo je treći put da nastupate u Splitu. Što publika može očekivati u Kocki i koju poruku poslati svima onima koji će Goribor čuti po prvi put?
Pt: Nama je do sada u Splitu uvek bilo odlično. Mislim da je ovo četvrti put kako nastupamo kod vas. Očekujte odličnu svirku i vidimo se u Kocki.